Fotogrametrija

Fotogrametrija predstavlja vid bezkontaktnog prostornog dokumentovanja i u svom najopštijem tumačenju označava rekonstrukciju prostornih dimenzija iz dvodimenzionalnih slika. Spada u indirektne metode, jer se prostorne pozicije određuju preko niza snimljenih fotografija. Bazira se na principu sličnom ljudskom vidu – udljenost predmeta (tj tačke na predmetu) dobija se iz odnosa dve slike istog predmeta koje su razmaknute za određenu vrednost i određen ugao (dva oka). Premet snimanja fotografiše se kroz seriju snimaka koji se međusobno preklapaju.  Serije preklopljenih fotografija potom se u softveru obrađuju, gde se na osnovu unutrašnjih parametara kamere (žižna daljina, veličina senzora, pozicija centra senzora, parametri zakrivljenja objektiva) definišu sistemi jednačina iz kojih se dobijaju realne prostorne koordinate snimljenih tačaka (piksela).

gallery/ftgrmfoto
gallery/ftgrm

Razvoj kompjuterskih algoritama za fotogrametriju omogućio je neverovatnu preciznost rekonstruisanja 3D modela.  Danas se fotogrametrija koristi u mnogim granama nauka.

 

Preciznost 3D modela se ne može definisati kao kod laserskih skenera, jer isključivo zavisi od realne veličine piksela koji je snimljen, tj od nivoa oštrine fotografije koja se koristi.

Proces dobijanja 3D modela zahteva duže vreme aktivizacije podataka i njihove obrade, ali se dobija model znatno veće gustine i mnogo finije strukture nego kod laserskog skeniranja.

gallery/masterlayer.125

Fotografija

3D model dobijen fotogrametrijskom metodom